Aleksandar Kostić
Hard Boiled 1992 i Stranglehold 2007
Svi koji su odrastali 80-ih i 90-ih sigurno pamte akcione filmove John Woo-a, poznate po upečatljivim nasilnim scenama i složenim koreografijama koje kombinuju borilačke veštine s vatrenim oružjem. Woo je tim svojim stilom praktično redefinisao akcioni žanr i inspirisao ne samo mnoge kultne filmove, već i brojne video igre. I upravo je jedan studio za pravljenje igara pod nazivom Midway Games, odlučio da napravi igru kao direktan nastavak njegovog najpoznatijeg filma Hard Boiled.
Woo je već prethodno oformirao i finansirao svoj mali studio za razvoj igara, pa je prihvatio saradnju i uključio se u projekat kao producent. Igra je dobila naziv Strangehold, i nastavila priču o inspektoru Tekili, kome i ovde pozamljivao glas Chow Yun-Fat. Iako je verno prenet taj Woo-ov haotičan i „over-the-top“ vajb, ipak nije postignut dovoljan uspeh i zarada da pokrije sumu koja je uložena u razvoj. Midway je na kraju zbog ove igre zamalo bankrotirao, i morao da otkaže sve planirane nastavke.
Zanimljivost: Britanski filmski distributor 88 Films je 2023. godine izbacio Blu-ray izdanje pod nazivom Hard Boiled II: The Last Blood. Ovaj naslov nije pravi nastavak, već obmana, jer su samo promenili naziv jednog filma koji je zapravo izašao godinu dana pre samog Hard Boiled-a.
Cinderella 1950 i Cinderella III: A Twist in Time 2007
Disney je svojevremeno štancovao mnoštvo nastavaka svojih kultnih crtaća za koje mnogi nisu čuli. Razlog tome je nizak budžet, loš marketing i odluka da umesto pikazivanja u bioskopima, direktno izdaju na diskove i kasete. Cinderella III: A Twist in Time je bio najmanje poznat, a ujedno među najboljima.
Priča počinje s Anastazijom, koja krade čarobni štapić vile i nosi ga svojoj majci, zloj maćehi Pepeljuge. Ona ga odmah koristi da sa svojim ćerkama putuje kroz vreme i promeni tok istorije. Ceo crtani je iznenađujuće napet i kreativan, a u nekim stvarima kao što je karakterizacija likova, čak i nadmašuje original. Pepeljuga više nije toliko pasivna i potčinjena, već je više proaktivna, hrabra i odlučna da se bori. Princ takođe dobija više ličnosti i samostalnosti, umesto oslanjanja samo na bezlični šarm koju je imao u prva dva filma. Najveće iznenađenje je razvoj Anastazije, koja igra ključnu ulogu u celom crtanom. Umesto da i ovde bude jednodimenzionalna zloća, nju krasi slojevitost koja na kraju dodaje na emocionalnoj težini priče.
American Graffiti 1973 i More American Graffiti 1979
Pre Star Wars-a, George Lucas je imao Američke grafite – Dramu o 4 tinejdžera koji provode poslednji dan zajedno nakon diplomiranja, u jednom gradu Kalifornije tokom ranih 60-ih godina . Film je ostvario ogroman uspeh i čak 5 nominacija za oskara, te je to podstaklo Universal Studio da snimi i nastavak pod nazivom More American Grafiti.
Uspeli su da okupe skoro celu ekipu iz prvog dela, ali je Lucas u to vreme bio zauzet i nije mogao da režira film. Umesto toga, pristao je da bude producent i nadgleda snimanje. Njegova originalna ideja bila je da film bude mnogo mračniji i komplikovaniji od prvog dela, sa pričom koja bi pratila četiri lika iz prethodnog filma u različitim vremenima uoči dočeka Nove godine. Bill Norton, koji je bio unajmljen kao novi režiser, nije se slagao s tim i imao je problema zbog Lucasovog mešanja u snimanje i montažu. Film je užasno loše prošao na blagajnama, a na kraju je Lucas zažalio što je uopšte pristao na ovaj projekat.
Zanimljivost: George Lucas je imao dugogodišnju želju da snimi film o Vijetnamu, pa je iskoristio priliku da sam snimi u ovom filmu sve scene koje se odvijale tamo. Time nam je pružio najbliži uvid u to kakva je mogla biti njegova verzija filma Apocalypse Now, da nije bio zauzet radom na Star wars nastavku.
Fight Club 1996 i Fight Club 2 2015
Fight Club knjiga je po izlasku imala veoma podeljena mišljenja i kritike, a popularnost i kultni status je zadobila tek nakon filmske adaptacije. Od tada je sam autor, Chuck Palahniuk, neprekidno bio bombardovan pitanjima o likovima i mogućem nastavku. Ipak, on je od samog početka insistirao da nastavka nikada neće biti. Stoga je mnogima bilo iznenađenje kada je 2014. godine promenio svoje mišljenje i najavio ga u formi stripa.
Priča se dešava deset godina nakon dešavanja iz prvog dela i prati istog Naratora, koji se sada zove Sebastian. On se i dalje suočava sa sličnim problemima kao pre, ali je sada više zaokupiran preispitujući kakav je roditelj prema sinu kog ima sa Marlom. Ta njegova rutina i svakodnevnica u koju je upao, se raspada ponovnom pojavom Tylera Durdena koji sa sobom donosi i novo ludilo.
Napetosti i nepredvidivosti je karakteristična za Palahniukov stil, kao i istraživanje dubljih psiholoskim tema. Međutim dok je original bio dosta dosta prizemljena priča, Nastavak veoma brzo eskalira do teškog apsurda i bizarnosti. Priča sve vreme forsira nove interpretacije i preokrete onoga što znamo iz prethodnog dela. U jednom trenutku, čak dobijamo i novi uvid u to ko je, odnosno šta je zapravo Tyler Durden.
U vrhuncu svog meta-izražavanja, Palahniuk se čak i sam pojavljuje u priči. On prikazuje kako razrađuje priču u razgovoru s drugim piscima, koji ga odvraćaju od prvobitne ideje da završi sa nuklearnim holokaustom.
Na kraju ceo ovaj strip deluje kao da je nastao od umora i frustracije besmislenih pitanja fanova za nastavak i objašnjenja. Ipak nejasno je da li Fight Club 2 ismejava i kritikuje ideju nastavka ili zapravo pokušava da bude ozbiljan u svojoj priči. Sa obzirom na to da postoji čak i treći deo, čini se da je ovo drugo verovatnije.
Donnie Darko 2001 i S. Darko 2009
Od neobične strukture naracije, preko konfuzne priče, sve do nejasnog i nedorečenog završetka, Donnie Darko je jedan od onih čudnih filmova koji je ima dovoljno povoda da se ne primi među širom publikom. Ipak, taj spoj psihološkog trilera s natprirodnim elementima, i tinejdžerske egzistencijalne drame se pokazao kao izvaneredna kombinacija. Na popularnost je posebno uticalo to što su u to vreme mnogi mogli da se poistovete sa glavnim likovima i temama kroz koje je prolazio. Dodatno još što je film na prvom mestu stvarno lepo snimljen, sa britkim dijalozima i odličnom glumom.
Bilo je naravno samo pitanje vremena kada će neko pokušati da snimi nastavak. I to se ostvarilo vec krajem 2000-ih, Sa rediteljem Chris Fisher-om, koji je bio veliki obožavalac prvog dela. Njegov nastavak pod nazivom S.Darko prati Doonievu mlađu sestru Samantu i dešava se sedam godina nakon originala. Ona se takođe susreće sa natprirodnim pojavama i priviđa joj se “Zeka“ koji opet najavljuje kraj sveta. Film u osnovi kopira identičnu formulu prvog dela, sve od putovanja kroz vreme, do kraja koji je namerno nejasan. Čak i poslednja scena ponovo prikazuje kako se svi likovi “prisećaju“ nečega što će se dogoditi, odnosno se već dogodilo.
Nije bio potreban Zeka da predvidi da će nastavak užasno proći na blagajnama, ali je uspeo da ugrabi makar mali profit izlaskom na diskove. Richard Kelly, pisac i režiser prvog dela, izjavio je da nije uopšte bio uključen u projekat, a od glumaca se jedino Daveigh Chase vratila u ulozi Samante Darko, za ostale nije bilo ni potrebe jer se nisu ni pojavljivali.
2001. Odiseja u svemiru (1968.) i 2010: Druga odiseja
2001: A Space Odyssey je kultni film čiju je priču pisao Arthur C. Clarke, jedan od najznačajnijih pisaca naučne fantastike. Mnogi ne znaju da je istoimenu knjigu izdao tek nakon premijere filma, a kasnije dopisao čak jos tri nastavka. MGM studio je odmah po objavljivanju druge knjige pojurio da je ekranziju u film pod nazivom 2010: The Year We Make Contact. Radnja se dešava devet godina nakon prvog dela, ovoga puta Amerika u saradnji sa Rusijom pokrece novu misiju kako bi oktrili šta se zbilo sa svemirskim brodom Discovery One.
Od poznate ekipe, Keir Dullea se vratio kao Dave Bowman, a Douglas Rain ponovo daje glas HAL-u 9000. Ostatak ekipe su novi likovi, osim Dr. Heywood Floyd, koga ovde tumači Roy Scheider umesto Williama Sylvester-a
Iako se film dosta verno držao priče iz knjige, to nije bilo dovoljno da ostvari neki uspeh. Novi režiser Peter Hyams, dobio je blagoslov i od Klarka i od Kubricka (Koji nije bio zainteresovan da ponovo režira) ali jednostavno nije mogao da priđe ni blizu onom revolucionarnom vizualnom stilu sa kojim je prvi deo osvojio publiku.
The Rocky Horror Picture Show 1975 i Shock Treatment 1981
Nakon ogromnog uspeha kultnog mjuzikla The Rocky Horror Show, autor Richard O’Brien je nekoliko godina kasnije rešio da snimi nezvaničan nastavak pod nazivom Shock Treatment. Međutim dok je original izražavao kulturu individualnosti i sеksuаlnе оslоbоđеnоsti u nezgodno vreme kada je u drustvu rasla konzervativnost, nastavak se fokusirao na neku sasvim drugu tematiku.
Film nastavlja priču o Brad-u i Janet, koji se nalaze sada u čudnom gradu koji je pod kontrolom televizije. Oni tu odmah bivaju izabrani da učestvuju u uvrnutim rijaliti programima, uključujuci i psihijatrijsku ustanovu kao mesto za “opuštanje“.
Iako je ovaj vid kritikovanja i parodiranja medijske kulture i manipulacija bio ispred svog vremena, sam film ipak nije ostvario očekivan uspeh. Razlog tome bili su problemi sa budžetom i štrajk pisaca, usled čega je morala da se prilagođava izvorna ideja i sve snimi unutar samo jednog studija.
Zanimljivost: The Rocky Horror Show dobio je svoj remake 2016. godine, sa Tim Curry-em u novoj ulozi. Ali što manje govoriti od tom filmu, to bolje…
