KoChe
Dobili smo dugoočekivani povratak omiljenog kapetana. Zar ne bi smo trebali biti zadovoljni? Zar nam Alex Kurtzman nije dao ono što smo željeli? Ne znam za vas, ali što se mene tiče nije se trebao ni vraćati.
“Star Trek Picard” je “spektakl” kakav samo kreatori “novih” Zvjezdanih Staza mogu da naprave. Ako ste ljubitelji skupih specijalnih efekata i hrpe kompjuterski generisanih sranja zbog kojih ne znate šta se uopšte dešava na ekranu, onda ima čemu da se radujete. Sjajan početak recenzije “hit” serije.
Picard je gomila buke i bjesa. Suviše drame koja je jedino nadmašena suludim količinama nepotrebnog nasilja. Dok se Alex Kurtzman zaje**vao s Zvjezdanim Stazama praveći Star Trek Discovery nije mi pretjeralo smetalo. Makar sam se mogao smijati gluposti kreativnih odluka. Disco je (nenamjerno) duhovitiji od “parodije” “The Orvill“.
Ali sad kada Kurtzman skrnavi jednu od mojih omiljenih serija iz djetinjstva nije mi svejedno. Jer ipak je Picard nastavak kultne serije Zvjezdane staze: Sljedeća generacija (Star Trek The Next Generation, 1987. – 1994.). Nedavno sam ponovo pogledao šest (od sedam) sezona i sve što mogu reći jest da je i dalje dobra (kvalitetna) kao nekad. Tim je razočarenje oko povratka još veće…
U novoj verziji Picarda vidio sam pijanu ženu na mostu svemirskog broda koja obavlja ozbiljan diplomatski razgovor s flašom viskija dok puši (vajpa?) vanzemaljsku opojnu biljku. Takođe je siromašna jer je to sad moguće u utopiji Gene Roddenberry-a.
Ali izgleda da to nije Gene-ov univerzum već neka distopija (Kurtzman noćna mora iz koje se ne možete probuditi). U ovom univerzumu svi su sje**ni, depresivni i vole da galame i psuju. Iz nekog razloga likovi vole biti u potkošuljama. Gdje su vam uniforme?
Nakon prvog trejlera (juli 2019.) napisao sam:
“Ne mogu se oteti utisku da se radi o distopičnoj (alternativnoj) budućnosti, a ako je iko zaslužio mirnu penziju to je kapetan Picard. Ne izgleda mi kao “prirodni” nastavak na legendarnu seriju, ali ne treba previše pametovati na osnovu dva minuta materijala.”
Ponekad treba vjerovati svojim predrasudama.
Dok gledam Picard seriju sjetim se don Vita (Corleone) dok plačući kaže: “Pogledajte šta su uradili sa mojim djetetom. Pogledajte kako su mi masakrirali sina.” To je ono što je Alex Kurtzman uradio sa Picardom i nasljedstvom Zvjezdnih Staza.
Kao da se lik isključivo trudio da uradi sve suprotno od jednostavnih pravila kreatora franšize Roddenberry-a. Kod Gene-a nije bilo drame, svađe, siromaštva… I zbog toga smo uživali u Star Trek-u. Eskapizam u neki srećniji svijet za razliku od ovog našeg. Ne više dame i gospodo. Sad ćete gledati intergalaktičku migrantsku krizu u svojim Stazama.
Zar je sve tako crno? Moralo bi mi se makar nešto svidjeti. Gotivim dizajn broda (koji takođe nema nikakve veze s Star Trek-om). Brod izgleda kao da su ga smislili prodavci igračaka. Ali nažalost (po franšizu) Kurtzman-ove Staze nisu uspjele prodati (licencirati) još ništa.
Šalu na stranu, bila mi je gledljiva sedma epizoda. Pojačali su nostalgiju s gostovanjem omiljenog Will Riker-a (Jonathan Frakes). On i Deanna Troi kao hipiji žive u šumi i odgajaju djete. Većinu epizode pravi pizzu. Bez drame, nasilja samo Picard i porodica za ručkom. I onda se sjetim da je identično sceni iz Logana (2017.) u kojem takođe Sir Patrick glumi. Isto tako se radilo o zatišju pred buru. I ponovo postanem ljut.
Definitivno “Najgora serija 2020. godine po izboru Subverzuma”. Jedina dobra stvar izazvana ovim užasom je da mi je otvorilo oči da ne moram biti “pravi vjernik” pop kulturnog fenomena koji mi je nekad nešto značio.
Ne moram biti rob nostalgije i potrage za “srećnim djetinjstvom”. Ponekad je sranje samo sranje. I treba biti imenovano kao takvo. Užasno iskustvo mi je dalo snage da kažem dosta. Nisam nikome ništa dužan. Ne moram uopšte trošiti svoje vrijeme (kaže lik koji piše esej o trivijalnim stvarima).
video izvor: Paramount Plus
