Woke izvorno potiče iz afroameričke kulture i njihovog kolokvijalnog engleskog, a označavao je probudjenost – odnosno svest o problemima rasizma i diskriminacije prema Afroamerikancima. A tek u moderno vreme, negde tokom 2010-ih, značenje se proširilo da obuhvati i druge društvene teme poput rodne ravnopravnosti i LGBTQ+ prava.
Danas, medjutim, Woke je praktično izgubio svoj smisao, jer se njegovo značenje stalno menja u zavisnosti od onoga ko ga koristi i u kom kontekstu. Dok je za jedne i dalje empatija, saosećajnost i spremnost da se suprotstavi bilo kojem obliku nepravde, za druge je to samo preterano moralisanje, preosetljivost i forsiranje inkluzivnosti.
Najčešće se zapravo povezuju sa samom politikom, budući da se odredjene demokratske i liberalne partije aktivno pozivaju na te elemente i ističu ih u svojim političkim programima i kampanjama. To je dovelo do toga da su desničari, posebno na društvenim mrežama, sam termin usvojili kao vrstu uvrede za ismevanje ne samo liberalne politike i boraca za socijalnu pravdu, već i bilo kakvog prikaza manjina i različitosti u kulturi i društvu.
Postoji zapravo jedna zanimljiva paralela izmedju Woke-a i nemačke reči Gutmensch, koja u prevodu označava dobročinitelja, odnosno osobu koja čini dobro i pomaže drugima. Taj termin je tokom izbegličke krize 2015. godine, nemačka ekstremna desnica počela da koristiti sarkastično, ismevajući sve one koji su aktivno pružali pomoć izbeglicama. Gutmensch je tako vremenom, kao i Woke, evoluriao u uvredu koja se sada koristi prema svakome ko aktivno izražava neku društveno solidarnost, saosećanje i na bilo koji način pokušava da pomogne, bilo to društvu ili pojedincima.
Šta nam rade!
Svi elementi inkluzivnost i woke-a jesu postali nešto našta se danas često ljudi brecaju na internetu i društvenim mrežama. Medjutim, ništa im nije teže palo i izazvalo burnije reakcije, nego implementacija svega toga u samu pop kulturu. Posebno se tu ističu promene i stvari koje kao nisu bile u ”Dobra Stara Vremena”.
Tako je, na primer, nastala kontroverza kada je u stripovima Luke Fox postao novi Betmen, odnosno navodno zamenio Bruce Wayne-a. Zanimljivo koliko su svi kukali oko toga, kao da su zaboravili da ovo nije prvi put da neki lik privremeno preuzeo ulogu Betmena. Čak je neko kao Jim Gordona takodje svojevremeno bio Batman pre desetak godina, a ni to nije izazvalo ovakvu reakciju. Zašto li se onda digla toliko frka oko samog Foxa, ah pa da, on afroamerikanac.
Sličan primer tome je tendencija da se svaki novi ženski lik (Posebno ako je jak i samostalan) po default-u automatski sada naziva Mary Sue, dok se istovremeno ignorišu stari likovi poput Ellen Ripley, Bride ili Alice iz Resident Evil serijala. A gde su tek skoro svi muški likovi u starim akcionim filmova? Kašljuc kašljuc Rambo the one-army-man kašljuc kašljuc.
Ljudima posebno bode oči i taj novi trend menjanja rase i pola već postojećih likova, Samo što čak i to zapravo nije ništa novo, već se takodje praktikovalo decenijama unazad.
Niko se zbog toga nije bunio kada smo imali da je Zula u kutnom filmu Conan The Destroyer, predstavljena kao žensko, iako je u originalu bila muški lik. Pa onda na primer Whitewashovani Ra’s al Ghul u Batman Begins i Fox u Wantedu. Nikome čak nije smetalo ni kada je Christian Bale glumio Mojsija u Exodus: Gods and Kings (Osim nekoj manjoj i neprimetnoj grupi aktivista, koja opet spada na ovu drugu stranu).
Najzanimljiviji je možda bio jedan od skorašnjih primera u svetu video igara, Kada je u novom nastavku Assassin’s Creed predstavljen samuraj Yasuke koji je afroameričkog porekla. Iako on jeste zaista stvarno postojao, opet je naravno izazvao lavinu pobesneli fanova koji su prepoznali (Čitaj čuli od nekog griftera na jutubu) da on zapravo nije bio pravi samuraj. I odjednom svi su počeli da mare i pozivaju se na istorijske činjenice i neki realizam u serijalu igara koji je od samog početka kasapio istoriju uzduž i popreko, i pritom se i jasno ogradjivao da je samo fikcija inspirisana stvarnim dogadjajima i likovima. Ali
ne, Yasuke Samuraj je problem gde se podvlači crta. Nebitna je i činjenica da čak nije ni prvi put da ga vidimo predstavljenog kao pravog Samuraja u nekoj igrici.
Svi ti besni ljudi su se, naravno, makar na početku cele priče, pozivali da je kvalitet najbitniji. A da je problem sa tim novim likovima u tome što su loše napisani. Medjutim, činjenica je da od trenutka kada se čuje da će neka nova priča sadržati neseksualizovane žene, Afroamerikance ili pripadnike LGBTQ+ zajednice, nikog više nije briga za kvalitet i objektivnost, već se samo za predrasude i pljuvanje.
To je zapravo povezano sa još jednim problemom, a to je što se ljudi čak ni ne trude da zapravo saznaju sve činjenice ili provere istinitost neke informacije, već se odmah pecaju na prvu loptu, odnosno prvi clickbait ( A clickbaitova bukvalno na svakom ćošku interneta, jer se algoritam odmah ovlaži čim se neko trigeruje).
Tako je projurila vest kako je Supermen Gej, i svi su se bacili u kuknjavu da im uništavaju Supermena. A pritom, gotovo niko nije proverio činjenice ne samo da lik nije bio gej (već biseksualan), nego to da čak nije ni sam Supermen, već njegov sin.
Najbolesniji i bizarniji primer svega ovoga je slučaj sa igrom Final Fantasy VII Rebirth, kada je isti taj tip ljudi počeo da šizi i zbog cenzure petnaestogodišnje Tife, jer je njen bikini prethodno isticao grudi.
Ponavljam: ljudi su se trigerovali zato što je PETNAESTOGODIŠNJA devojčica cenzurisana da se ne seksualizuje njeno telo.
Ne zna se šta je gore – to što masa do te mere slepo traži razlog da diže buku i leči svoje frustracije, ili to što neki od njih iskreno veruju da je seksualizacija maloletnica nešto potpuno prikladno i poželjno.
Nesporni su problemi
Niko ko ima makar malo empatije i dva grama mozga ne može da negira činjenicu da su, kao i u samom društvu, problemi u holivudu, medijima i pop kulturi oduvek postojali. Od žena koje su decenijama bile potplaćene i preterano objektifikovane, do svakojakog ružnih stereotipa i karikiranja manjina.
Woke jeste uspešno pomogao u rešavanju mnogih stvari. Rasizam, homofobija i druge društvene bolesti polako su počele da se iskorenjuju, dok je i sam Holivud postepeno oslobodio raznih stereotipa, osveživši filmografiju raznovrsnijim i slobodnijim narativima. Ne može se reći da, makar na trenutak, nije izgledalo izgledalo kao da stvari konačno idu u dobrom pravcu.
Medjutim, ono što je započelo kao ispravan put, je u nekom trenutku samo zaokrenulo u sasvim drugu krajnost, gde se jedni stereotipi samo zamenili sa nekim drugim. I tako dok smo sa jedne strane dobili normalizaciju boljeg i prikladnijeg prikaza žena (bez preterane objektifikacije), istovremeno se to isto pravilo nije primenjivalo na muškarce, koji su takodje sve više prikazivani kroz karikature i ismevanje.
A što se tiče manjina koje su oduvek bile zapostavljene i marginalizovane, sada su počele da budu kao kvota koja mora biti ispunjena i forsirana do prezasićenja.
Možda to poslednje i ne bi nužno bilo toliki problem samo po sebi, da nije počelo da ruši gotovo svu slobodu kreativnosti, i nagne ka samoj reviziji istorijskih činjenica.
Pritajeni DEI, Razjareni Grifter
Cela priča na kraju ne bi dostigla ovolike razmere da nema onih koji nonstop dodaju ulje na vatru.
Na prvom mestu su tu naravno bili mediji i kompanije koje su te Woke elemente trljale svima o nos, i onda vredjale taj deo publike. A pored njih se ne mogu ignorisati ni sve one stranice i portali koji su aktivno plasirali vesti o ekstremnih pojedinaca koji su kao stalno nezadovoljni i zahtevaju još više woke-a, što je očigledno dovelo do jako iskrivljene slike i generalizacije svih tih manjina. Jer kada nekome toliko puta ponavljaš nešto i namećeš mu, naravno da će poverovati i smučiti mu se.
Sve ovo je stvorilo podložan teren za Griftere na YouTube-u i ostalim društvenim mrežama koji nisu ništamanje zlo. Oni su celu priču sasvim svesno znali da koriste za svoju ličnu zaradu i popularnost, pretvarajući se da su nekakvi kobajagi borci za „ispravne vrednosti“. A njihova borba je to što uzmu bilo koji primer nekoh sadržaj koji ima makar malo woke elementa (a ako nema onda će mu se nakačiti), pa kreću da dižu prašinu, kukumavče i prazne žuč po tome danima, nedeljama i mesecima, preuveličavajući kako to narušava neku srž i integritet društva, kulture, porodice, države, istorije ili bilo čega drugog.
I naravno, oni najgluplji i najnaivniji ljudi se zakačili za njih da ih prate, slušaju, obožavaju i upijaju sve njihove „argumente“ i mišljenja, umesto da imaju i formiraju neka svoja. Pa se ti isti ljudi, tako nafurani, razmile po društvenim mrežama i papagajski ponavljaju sve to to što su čuli, bez neke provere ili analize.
A kada bi se u nekim slučajevima dokazalo da grifteri nisu u pravu, i da je taj sadržaj zapravo dobar ili makar dobro prihvaćen od strane ostatka publike – ti isti grifteri bi preko noći promenili ploču, brišući i menjajući stare video snimke u kojima su tvrdili da je to „woke sranje koje uništava industriju“. Jer na kraju krajeva, sve je samo fora, a njihova uverenja nisu ništa drugo do performans za publiku.
A najveća fora u svemu? To što su neki čak i javno razotkriveni u tome, pa opet nije mnogo naškodilo njihovoj popularnosti.
Pravićemo Woke od blata
Postaje sve očiglednije da ne postoji iskrena volja da se svet popravi i stvori neka utopija preko woke politike i pokreta. Ali isto tako, ne postoji ni namera da se napravi neko distopijsko hipersensitivno društvo koje bi uništilo sve dosadašnje vrednosti.
U realnosti, woke se ispostavio kao savršeno kao oružje za engagement farming i podelu naroda. Staviću moj thin foil hat i reći da je to poenta cela priče i da je planski odradjeno. Divide et impera.
Provociranje i navlačenje ljudi, posebno onih slabijih mentalnih kapaciteta i sklonih plitkom razmišljanju, da se ispune mržnjom i kanališu u tu određenu tačku. Da se deru, vredjaju, pljuju i ulaze u beskrajne svadje i mržnju medjusobno, time skrenući pažnju sa drugih stvari. A da je konačni cilj forsiranja svih woke elemenata, zapravo da se ljudima ogadi svaka ideja različitosti, tolerancije i empatije, i time izazove toliko jak kontraefekat koji će dati legitimitet da se ode u onu drugu krajnost – što se, sudeći po jezivom rastu ekstremnih desnica u svetu, pokazalo itekako efektivnim.
Na kraju, svi ćemo mi praviti woke od blata – ali ne ovaj woke koji je postao oružje u kulturnim ratovima i politički kišobran. Već onaj pravi, istinski woke, kao osećaj svesti i borbe za jednakost, toleranciju, empatiju i osnovna ljudska prava. Sve ono čemu svet zapravo okreće i sve više odlazi u sunovrat.
