Aleksandar Kostić
Prvi Joker je bez sumnje bio izvanredan film sa jasnim tonom, ali i suštinski prilično jednostavnom strukturom i narativom.
Folie à Deux je u principu sve suprotno od toga.
S jedne strane bi da ostane veran prvom delu i bude mračan i prizeman, dok s druge na svakom koraku pokušava da se udalji i evoluira u neki teatralni spektakl.
Priča počinje dve godine nakon događaja iz prvog dela, Arthur Fleck se nalazi u ludnici Arkham i čeka suđenje za ono što je učinio. Međutim, umesto direktnog nastavka njegove transformacije u Jokera, vidimo da je institucionalizacija ubila taj haotični identitet ili ga makar potisnula sve dok ne sretne Harley Quinn, koja služi kao katalizator da ponovo rasplamsa njegovu komplikovanu psihu.
Tematski, I dalje je zadržana čvrsta kritika društva i sistema koji zanemaruje i maltretira pojedince sa mentalnim problemima, ali se sada mnogo više fokusira na kulturni kontekst Jokera i problematičnu tendenciju glorifikacije takvih osoba. Film želi da ostavi jasnu poruku da sve ima svoje posledice, i da nema nista romantično u ludilu kao što je to delovalo na kraju prvog dela. Na trenutke kao da Philips tim temama želi da se izvini sa odjek tog filma i ispravi kako su mnogi fanovi doživeli lika.
U suštini, to nisu loše ideje; međutim, kad god film pokuša da uhvati svoj zalet i odjekne nekom stvarno jakom i dubokom scenom, ona praktično odmah biva gušena muzičkm sekvencama, kojih ima na svakih nekoliko minuta.
Sama odluka da film bude mjuzikl jeste prilično čudna i naizgled suluda, ali to takodje samo po sebi nije nužno problem, koliko je činjenica da Todd Phillips očigledno nema osećaja i znanja da ga snimi na pravi način.. Mjuzikli često koriste tehniku zvanu vamp, gde deo muzike odnosno pesme prvo počinje u pozadini pre nego što sami likovi zapevaju. Ovo pruža prirodniju tranziciju i bolju emocionalnu izgradnju. Folie à Deux toga gotovo da uopšte nema, pa su svi prelazi ka muzičkim sekvencama nagli i usiljeni. Možda je to učinjeno sa namerom, da se tematski uklopi u psihu glavnog lika, ali krajnji rezultat je toliko haotičan da u potpunosti ruši tok narativa, čineći film u nekim trenucima skoro pa negledljivim.
To je najveći problem filma, jer ako se zanemare ti delovi, ostatak je zapravo odlično režiran, sa vrhunskom kimeatografijom u scenama kada se radnji i likovima dozvoljava da dišu.
Ono što ipak sigurno ne razočarava jeste gluma. Joaquin Phoenix je i dalje maestralan, kao i u prvom delu, a na trenutke čak i nadmašuje sebe. U boljem filmu, možda bi dobio i Oskara. Čak i Lady Gaga u suštini suštini nije loša. Nedostaje joj možda malo jača energija da zaista izvuče lika kao on, ali se dobro uklapa u ovu verziju Harley.
Što se tiče samog kraja, iako je malo zbrzan i natrpan, u suštini nije loš i ima smisla. Vidimo logičan zaključak priče i Arthurovog lika, kulminaciju odnosa sa Harley, i crescendo ludila u dvoje. Tematski, sve je to postavljeno na svom mestu i donekle funkcioniše, ali se fanovima iz više razloga nikako neće svideti.
Pozitivno
+ Joaquin Phoenix maestralan
+ Smislena priča, razvoj lika i kraj
+ Nekoliko jezivo dobrih scena i trenutaka
Negativno
– Užasan tempo
-Loša montaža muzičkih sekvenci
-Prenatrpanost pesmama -Loš balans dva različita tona
-Zbrzan i prenatrpan kraj
Sve u svemu, Joker Folie à Deux je pun dobrih i hrabrih ideja, ali ne uspeva da ih realizuje na pravi način usled preteranog forsiranja muzičkih segemata. Phillips je očigledno pokušavao da nadmaši samog sebe i dokaže da može biti eksperimentalan u svom zanatu, ali krajnji rezultat je toliko loš i neusaglašen da deluje kao da ceo film ima krizu identiteta, a ne samo glavni lik. 6,1/10
video izvor i sva prava: WB
